Opšta pretpostavka je da ako inflacija raste, cena zlata će automatski porasti. Međutim, ni to ne funkcioniše tako lako. U stvari, ne postoji direktna veza između inflacije i nivoa cene zlata. Pa ipak, ulaganje u zlato može poslužiti za zaštitu od negativnih posledica inflacije. Kako, tako sto je zlato ogranicen i popularan resurs za stednju ili ocuvanje kapitala, pogotovo kada preti inflacija.
Dakle, možda možete videti vezu između inflacije i zlata.
Do inflacije može doći kada troškovi potrošačkih dobara, usluga i osnovnih potrepština naglo porastu. Zlato tada može delovati kao takozvani tampon protiv smanjene kupovne moći papirnog novca. Zlato se stoga posmatra kao zaštita od inflacije.
Stopa inflacije je snažno povezana sa potrošačkim cenama. Na neki način postoji korelacija između inflacije i zlata. Uz veoma visoku stopu inflacije, cena zlata bi mogla da poraste veoma brzo jer mnogi ljudi posežu za plemenitim metalom. Ova povećana potražnja, zajedno sa strahom od uticaja rastuće inflacije, može dovesti do neograničenog skoka cena zlata. Međutim, razvoj cene zlata ne zavisi samo od inflacije. Opšte tržište akcija, politički događaji, ekonomske krize, kretanja kamatnih stopa i pandemije mogu uticati na cenu zlata.
Dosadašnja iskustva su pokazala da se kriva inflacije i kriva cene zlata ne kreću ravnomerno. Pokazalo se da stvarna imovina kao što su nekretnine ili zlato uvek izađu kao pobednici iz inflacije. Ulaganja u zlato su uvek pionirska, jer se ulaganja u zlato uvek smatraju dobrom zaštitom od inflacije. Zato je uvek preporučljivo da deo svoje imovine uložite u zlato kao zaštitu od inflacije. Finansijski stručnjaci savetuju da oko 10% svog bogatstva uložite u zlato. U vreme inflacije, ulaganje u legure zlata predstavlja veoma mali rizik u smislu interakcije sa ostatkom tržišta akcija.
Zlato kao sigurno sidro u krizama
Pošto se zlato smatra jednom od najstabilnijih valuta, trebalo bi da zaštitite delove svoje imovine u zlatu ako postoji pretnja od inflacije.
