S početkom ratnih sukoba u Ukrajini, jačanjem straha od Trećeg svetskog rata, koji bi prouzrokovao potpuni gubitak vrednosti novca svih valuta, širom planete skočila je potražnja za zlatom. U želji da se obezbedi porodica i osigura vrednost kapitala, sve više ljudi i u Srbiji kupuje investiciono zlato i dijamante.
„Zlato je oduvek bilo traženo, koristi se u razne svrhe
najmanje 5.000 godina.
Zbog ograničenosti resursa, njegova cena kontinuirano raste i dugoročno štiti od recesije. Inflacija umanjuje vrednost novca, svih valuta na svetu, osim zlata. Kada je na snazi inflacija, vrednost dugova se smanjuje, ali i vrednost ušteđevine, dok na zlato ne utiče. Stoga je dobro novac konvertovati u zlato i time osigurati ušteđevinu“ – rekla je za Naša mesta Aleksandra Pejić, direktorka kompanije „Golden Masters Company“ d.o.o, koja je i ekspert i konsultant u trgovini umetninama, dragocenostima i dragim kamenjem.
Čuvanje kapitala u zlatu je dobra odluka
U slučaju velike devalvacije novca uzrokovane jakom inflacijom, nameću se pitanja kako da sačuvamo ušteđevinu, da se prehranimo i osiguramo svakodnevni život, pa i budućnost naše porodice.
Čuvanje kapitala u zlatu uvek je dobra odluka, a posebno sada, kada je svet pod velikim pritiskom pandemije kovida-19, sukoba u Ukrajini i sankcija Rusiji, države koja je jedna od glavnih snabdevača energentima, ukazuje Milan Vesković, strateški konsultant u istoj kompaniji.
„Kada rastu cene energenata, koji su pokretači svetskih industrija, sve poskupljuje. Zlato, zbog prirode ograničenosti, za razliku od štampanog novca, prati razvoj svetskih cena. Zbog ograničenosti ovog resursa, investiranjem u zlatne poluge i kovanice čistoće 999.9/1000 (ne u nakit), velika je izvesnost, ako ne i sigurnost, da ćete prebroditi i najveće svetske krize“ – objašnjava Vesković.
Najbolji ulog u zlo doba
Ne kaže se bez razloga „zlato je novac”, jer je ovaj plemeniti materijal univerzalna valuta. Setite se kako su tokom Prvog svetskog rata, na pijaci u Obrenovcu, gospodske porodice iz Beograda trampile nakit, satove i umetnine za hranu. Naš narod je naučio lekcije i iz devedesetih, kada se zbog inflacije oslanjao na stranu valutu, pa ulaže u zlato.
Manje zlatne poluge ili zlatnici najčešće se kupuju za poklon. Sve je više onih koji u zlatne poluge od jednog ili više grama ulažu nasleđen novac, čak i čitavu ušteđevinu, ukoliko je nedovoljna za kupovinu nekretnine. Jer zbog inflacije niko ne želi da reskira čuvanjem novca u slamarici.
„Budući da globalna kriza najviše pogađa običnog čoveka, sve više ljudi i u Srbiji teži da zaštiti svoj novčani kapital, kako ne bi zavisili od društveno-ekonomskih dešavanja u zemlji i svetu. Sve više firmi deo, ili višak kapitala konvertuje u zlato, kako zbog sigurnosti, tako i zbog povećanja zaliha. Mnogo je i onih s redovnim mesečnim primanjima ili dodatnim poslovima, koji sada umesto u životno osiguranje ulažu u zlato. Investiciono zlato posebno kupuju i muzičari nakon turneja“ – dodaje Aleksandra Pejić.
Kako kupovati dukate
Srbi su vekovima čuvali svoj kapital u kovanicama, odnosno dukatima. Zahvaljujući tome žene su othranjivale decu kada su muškarci odlazili u ratove.
Kod dukata je važno da obratite pažnju da ne kupujete legure poput 14-karatnog zlata, nego bar 986/1000. Ipak, najbolji izbor je 999.9/1000.
„Ako se, ipak, odlučite za nakit ili dukate slabijeg kvaliteta, obratite pažnju na PDV koji prodavac obračunava i troškove izrade, dizajna, marže itd. Za razliku od dukata, poluga ima serijski broj, žig rafinerije i hologram. Pločice su obično od 0.5, 1, 2.5, 5, 10, 20, 50, 100, 250, 500 grama i kilogram. Kada su u pitanju kovanice (986/1000 i 999.9/1000), najčešće se traže Franc Jozef i Bečki filharmoničar. Uz svaku kupljenu pločicu ili zlatnik, dobija se sertifikat sa serijskim brojem“ – objasnio je Vesković.
Izvor:Naša Mesta
