Cena zlata u evrima je u proteklih godinu dana porasla za oko 11,2%. Trenutno je cena vrlo blizu istorijskog rekorda, iznoseći 1922,54 evra po unci.
Kretanje cene zlata u protekloj godini
Mnogi sada razmišljaju da li će cena zlata ostati na ovim nivoima ili će uskoro probiti istorijski rekord. Odgovor je da će rekord sigurno biti oboren u nekom trenutku, samo je pitanje kada će se to desiti.
Cena zlata dugoročno obično raste i stalno obara prethodno postavljene rekordne nivoe. U tom smislu, zapravo nećemo videti ništa novo ili neočekivano. Međutim, obaranje rekorda se ne dešava uvek u identičnim vremenskim intervalima. Ponekad je potrebno nekoliko meseci, a ponekad i nekoliko godina. Zbog toga mudri investitori koji ulažu u investiciono zlato na dugi rok ne brinu se previše o kratkoročnim fluktuacijama cene, bilo da je reč o obaranju rekorda ili privremenom padu cene.
Zašto raste cena zlata?
Američko Ministarstvo trgovine nedavno je objavilo izveštaj o stopi inflacije za januar, koja se ogleda u indeksu lične potrošnje (eng. personal consumption expenditures index). Ova mera je posebno važna jer je koristi američki Fed za planiranje monetarne politike.
Podaci pokazuju da ukoliko Fed nastavi sa restriktivnom politikom, moglo bi doći do ugrožavanja ekonomskog rasta i pada BDP-a. PCE indeks je pokazao povećanje od 0.4% u odnosu na prethodni mesec i 2.4% kada se posmatra godina za godinom, što je potvrdilo zabrinutost brojnih stručnjaka.
Troškovi života i dalje su iznad Fedovog cilja od 2% i pokazuju nedostatak napretka uprkos već dve godine restriktivne politike. Tržište zlata kao tradicionalnog instrumenta zaštite od inflacije, pozitivno je reagovalo na ove vesti. Uzimajući u obzir trenutnu situaciju, čini se da će Fed morati početi razmišljati o smanjenju kamatnih stopa, iako su ranije izjavili da to neće biti tako skoro i da neće biti radikalnih mera.
S obzirom da su američke državne obveznice konkurentni instrument investicionom zlatu kao ne-rizičnom obliku ulaganja, a smanjenje kamatnih stopa znači manji prinos na obveznice, deo investitora se očigledno odmah okrenuo zlatu. Takođe, loši ekonomski podaci uticali su i na blagi pad američkog dolara i na taj način otvorili dodatan prostor za rast potražnje odnosno cene zlata.
Šta očekivati u preostalom delu godine?
Evropska centralna banka (ECB) sledeće nedelje će se sastati kako bi odlučila dalji smer monetarne politike za evrozonu. Ukoliko podaci o stopi inflacije pokažu da je inflacija usporila, moglo bi doći do odluke o skorom smanjenju kamatnih stopa. U kratkoročnom pogledu, čim kamatne stope u evrozoni počnu padati, cena zlata će naglo rasti, kao što je trenutno slučaj sa SAD-om.
Ipak, kamatne stope treba rezati u vrlo preciznim trenucima, što je izuzetno teško izvesti, a ukoliko se ne odradi kako treba, može doći do povratka inflacije i razbuktavanja recesije, što je opet pozitivno za zlato. Izgledi da se ekonomija, kako SAD-a, tako i evrozone, izvuče iz recesijskog lavirinta neokrznuto vrlo su uski, dok su mogućnosti za rast cene zlata u različitim scenarijima visoke.
Evropskoj ekonomiji takođe ne pomaže činjenica da su po prvi put u istoriji ECB, a pored toga i nemačka Bundesbanka (DB), prošlu godinu završili u minusu koji se broji u desetinama milijardi evra. Sam kontinent i dalje potresa rat u Ukrajini te pretnje nuklearnom razmenom, a nedavne izjave francuskog predsednika i glasine o zapleni ruske imovine u inostranstvu u vrednosti od preko 160 milijardi evra, dodatno podižu geopolitičke tenzije.
U takvom kriznom okružju, investitori očigledno sve više posežu za investicionim zlatom u vidu zlatnika i zlatnih poluga, kako bi zaštitili vrednost svoje imovine od nesigurnosti. Iako je nemoguće predvideti sa stopostotnom sigurnošću šta će biti sa cenom na samom kraju godine, izgledno je da će se sve intenzivnije kretati prema 2000 evra po unci.
